Monday 17 February 2020
Home      All news      Contact us      English
oslobodjenje.ba - 3 days ago

Opozicioni blok u Srbiji u bojkot kreće bez podrške Zapada

Takva isključivost, zasnovana na ostrašćenosti koja ukida racio, gura opoziciju na teren kome je Vučić iscrtao dimenzije, odredio pravila igre, imenovao sudiju i odabrao loptuSrbija ne propušta priliku da se o bilo kojoj temi oštro razdvoji, a najnoviju demarkacionu liniju koja deli kako opoziciju tako i javnost iscrtala je ideja bojkota parlamentarnih izbora koji se očekuju 26. aprila. Glavna opoziciona družina, predvođena Savezom za Srbiju (SzS), odlučna je da ne izađe na birališta pošto ne postoje elementarni uslovi za održavanje slobodnih i fer izbora. Time se nastavlja politika opstrukcije vlasti koja je počela bojkotom rada Skupštine, a opozicija se nada da će tako delegitimizovati novi saziv parlamenta. Preti da Skupština bude sastavljena samo od vladajuće Srpske napredne stranke, njihovih koalicionih partnera iz Socijalističke partije Srbije i kolekcije manjih partija koje za sebe tvrde da su opozicija: Srpske radikalne stranke, Liberalno-demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i, očekivano, neke formacije krajnje desnice kojima pogoduje što je izmenom izbornog zakona cenzus sa pet oboren na tri procenta. Opozicija se nada da bi takav parlament mogao da uznemiri EU, pa je još u oktobru ambiciozno najavila obilazak 180 srpskih opština i gradova i hiljada sela kako bi birače privukla bojkotu, ali kritičari ove ideje sumnjaju u uspeh računajući na agitaciju vlasti koja birače na izbore izvodi kombinacijom širenja straha od gubitka radnih mesta i “stimulansa” u obliku deljenja brašna, šećera i ulja ili gotovine u eurima. Srbija je tako podeljena na one koji bi želeli da na izborima nagrade ili kazne političke stranke i na one koji pristaju da sami sebe izoluju odbijajući učešće u velikoj izbornoj farsi. Skupština je mjesto gdje se događa demokratija Opozicioni blok u bojkot kreće bez podrške Zapada, pošto i u Washingtonu i u Bruxellesu smatraju da je skupština mesto gde se događa demokratija. “Neizlazak na izbore bi za budućnost Srbije bila velika šteta”, kaže poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon, koja je i šef delegacije u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije. Evropski emisari su u više navrata posetili Beograd i posredovali u razgovorima vlasti sa delovima opozicije kako bi se poboljšali izborni uslovi. Čitajte kolumne Boška Jakšića: U svijetu postoji pet opasnih zona koje nose potencijal da izazovu ozbiljan sukob širih razmjera Balkanska sjenka Mohammeda Dahlana, čovjeka sa hiljadu života, hiljadu lica i hiljadu zločina Ko je ubio Khashoggija? Samo pogađajte Pod pritiskom bojkota Skupštine, neprekinutih uličnih protesta i kritika sa Zapada, naprednjačka vlast je prihvatila neke ustupke. Opozicioni političari su, istina obazrivo, počeli da se pojavljuju na ekranima javnog servisa Srbije koji je mesecima u žiži kritika. Izglasana su tri zakona koji, barem teoretski, treba da poboljšaju izborne uslove. Zaposednute su neke teritorije. Malo? Naravno da jeste, ali onaj ko ne razume da je politika proces, da se vlast osvaja korak po korak jer niko nije spreman da je dobrovoljno preda, onaj ko to ne vidi, pati od ozbiljne kratkovidosti na granici slepila. Opozicija je, međutim, pritisnuta pogubnim maksimalizmom, a ima ih koji sumnjaju da se štite od očekivanog poraza. Ovakva kakva jeste, i za devet meseci ispunjenih uvažavanjem svih uslova - sadržanih u zahtevu za odgađanje izbora - ne bi pobedila naprednjake. Treba za to još vremena, akcionih programa, novih lica, svežih ideja, rada na terenu. Političari opozicije odabrali su posao u kome se pobeđuje ili gubi, u kome se ne bojkotuje stvarnost. Njihovi birači očekuju da makar jedan jedini dobije mesto u Skupštini kako bi njegov/njen kritički glas mogao da se čuje. Zašto onda bojkotaši obustavljaju tek otvorenu borbu u prisustvu evroparlamentaraca? Bojkot je pasivizacija, posredno priznanje nemoći, bekstvo od realnosti. Opozicija bira da u samoizgnanstvu tapka na nultoj tački. Staus quo do narednih izbora. A onda će krenuti iz početka pošto je vladajućoj koaliciji predala Srbiju. Zašto bi vlast išta radila na poboljšanju izbornih uslova kada joj niko ne dahće za vratom? Ispašće da veruju u altruizam Aleksandra Vučića. Nema te vlasti koja bez pritiska daje ustupke rivalima. Boško Obradović/pixsell Vučićevi politički protivnici na kritike odgovaraju na naprednjački način. Protivnike bojkota iz stranaka koje mu se nisu pridružile, ili iz jednog krila Demokratske stranke koja je protiv, nazivaju vučićevcima. Takvo razmišljanje savršeno je u skladu sa crno-belim podelama društva na kojima naprednjaci udarnički rade, uz obilnu pomoć opozicije. “Glasanje na proleće je direktno glasanje za Vučića”, izjavljuje lider Narodne stranke Vuk Jeremić koji u SzS-u čini trijumvirat zajedno sa liderom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom i vođom pokreta Dveri Boškom Obradovićem. Kasnije im se pridružio i Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića. Takva isključivost, zasnovana na ostrašćenosti koja ukida racio, gura opoziciju na teren kome je Vučić iscrtao dimenzije, odredio pravila igre, imenovao sudiju i odabrao loptu. Nema tu ozbiljnijeg uspeha, kamoli pobede. Koliko je samoisključivanje iz izbornog procesa rizična taktika? Bez prisustva u Skupštini opozicija propušta priliku da biračima prenese svoje poruke. Glas opozicije neće se čuti iako prenose iz Skupštine gleda više ljudi nego što ih učestvuje na uličnim protestima. Neće ući u Parlament pa će ostati bez novca i tako sebi dodatno suziti prostor manevra. Bojkotaši se odriču ničije zemlje naseljene ćutljivom većinom i rivalima prepuštaju inicijativu. Šta će biti sa Šapcem i Paraćinom, dve od jedine četiri opštine u Srbiji u kojima naprednjaci nisu na vlasti? Izvol’te, gospodo. Srbija je vaša Konfuzija je prilična. Socijaldemokratska unija ne izlazi na izbore, ali ne podržava taktiku bojkota. Pokret “1 od 5 miliona”, koji je demonstrirao pod sloganom bojkota, sada kaže da će izaći na izbore kako bi “bojkot uneo u parlament”, šta god to značilo. Potvrdiće se zaključci uglednih svetskih politikologa koji smatraju da u zemljama “izborne autokratije” - kakva je Srbija - strategija bojkota demokratiji više šteti nego što joj pomaže. Učešće u izbornom procesu - i kada je neravnopravan - donosi više koristi od bojkota. Nedavno istraživanje agencije IPSOS kaže da će najmanje polovina birača izaći na glasanje. Problematična je i teorija o legitimitetu. Zapad će, iz svojih razloga (Kosovo), priznati legitimitet, a uvređeni SzS ostaće u ćošku u koji je sam sebe ugurao. Umesto nastavka borbe, pa i po cenu poraza, umesto proširenja granica demokratije do onoga što se smatra mogućim, veći deo opozicije, bez realne snage, pribegava sasvim nerealnoj maksimalizaciji zahteva: “Sve ili bojkot”. Politika, barem ovakva kakva je u Srbiji, poprište je svakodnevnog rata. Da li će se teritorije osvajati ili gubiti, zavisi od protagonista vojevanja. SzS diže ruke. Ne samo da se odriče “ničije zemlje” naseljene “ćutljivom većinom” već rivalima dobrovoljno prepušta inicijativu. Svaka ratna škola driluje svoje polaznike o neophodnosti jasno definisanog cilja kao preduslova svake uspešne vojne operacije. Kako ista vrsta obuke važi i u civilstvu, pitam se šta su ciljevi SzS-a? Sem da se dezangažuju čekajući da neko drugi umesto njih promeni vlast. Ili, ne bih se iznenadio, očekuju da vlast sama sebe promeni, učtivo se nakloni i kaže: Izvol’te, gospodo. Srbija je vaša.

Related news

Latest News
Hashtags:   

Opozicioni

 | 

Srbiji

 | 

bojkot

 | 

kreće

 | 

podrške

 | 

Zapada

 | 
Most Popular (6 hours)

Most Popular (24 hours)

Most Popular (a week)

Sources