Monday 17 February 2020
Home      All news      Contact us      English
oslobodjenje.ba - 2 days ago

Eurointegracije na infuziji: Šta Srbiju čeka na evropskom putu?

Srbija otvara sve manje poglavlja, a eurointegracije se pominju tek deklarativno kao nedostižan cilj kome država teži dok ne čini mnogo toga kako bi se zaista pridružila evropskoj porodiciNova administracija, nova metodologija, nova Evropska unija i stari problemi na Balkanu. Šta Srbiju čeka u procesu pristupanja EU koji se već godinu bukvalno održava u životu, odnosno tek se zove procesom? Poglavlja se iz godine u godinu otvaraju sve sporije, a Bruxelles nedvosmisleno poručuje da će tako i ostati ukoliko Beograd hitno ne reši odnose s Prištinom. Kada je decembra 2018. otvoreno kao jedno od prva dva, zbog poglavlja 35 u Srbiji se štucalo mesecima da bi se ispostavilo da je ovo oblast koja izaziva mnogo više teškoća Beogradu no što je očekivano. Manipulacije Kosovom Danas je Srbija zemlja koja, ako hoće da nastavi evropski put, mora nešto preduzeti o pitanju kosovskog problema. A to je opet kamen spoticanja svih prethodnih vlada od Miloševićevog doba, zapravo grumen koji nijedna vlast nije uspela da preskoči od kako je 2008. Kosovo proglasilo nezavisnost. Preciznije, Srbija nema ingerencije nad ovom teritorijom koju smatra svojom, građani su iz godine u godinu sve emotivniji na pomen, a ovo je tema kojom se decenijama manipuliše, naročito pred izbore. Međutim, od kako su otvorena prva poglavlja, a dve strane započele dijalog, obaveza Srbije da normalizuje odnose s Prištinom je ozvaničena. I ispostavlja se kao vidan problem. Od kako su otvorena prva poglavlja, Srbija u naredne dve godine otvara u proseku po pet poglavlja da bi se broj smanjivao i lani stigao do jedva dva otvorena. Prethodno je najavljivano da je Srbija spremna bar za pet, ali se članice nisu saglasile s ocenama ovdašnjih vlastodržaca. I to, pre svega, zbog Kosova i loših učinaka na polju pravosuđa, nezavisnosti sudstva i ljudskih prava. Srbija je hronično uvređena zbog insistiranja zemalja članica na poštovanju dogovorenog, a što se svodi na odbijanje otvaranja novih poglavlja. Ovih dana, prilično nervozni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na zajedničkoj konferenciji s italijanskim kolegom, Luigijem di Maioom, rekao je: “Važno nam je da znamo da li će EU ići dalje u proširenje ili neće. Zato je naša molba za Italiju da dobijemo jasan odgovor od EU želi li Srbiju ili ne. Bez ljutnje, samo da znamo kakva je situacija”. Dačić smatra da je važno da se dobije ovaj odgovor “jer ima puno bilateralnih problema u regionu, za čije je rešavanje važna evropska budućnost Zapadnog Balkana”. Priznavši da evropske integracije Srbije sporo napreduju, Dačić će kao glavne kočničare navesti “probleme u Evropskoj uniji i Poglavlje 35 u pregovorima o članstvu Srbije u EU”. “U to poglavlje koje bi trebalo da bude najlakše, Evropska unija je Srbiji uvela pitanje Kosova. To znači da nema napretka Srbije u evrointegracijama ako nema pomaka u dijalogu Beograda i Prištine. Ako bi evrointegracije Srbije bile nastavljene ovom dinamikom, taj proces bi trajao više decenija”, zaključio je Dačić, ističući kako Srbija želi da ide evropskim putem, ali da mora da štiti svoje interese. Šta to tačno znači, šef srpske diplomatije nije objasnio baš kao što je ostalo potpuno nejasno zašto je uopšte postavljao ovo pitanje. I italijanski kolega, baš kao i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, saopštavaju isto, a to je da je ključni cilj EU – proširenje, ali... Zemlje, kandidati, najjednostavnije rečeno, moraju poštovati dogovorenu dinamiku i kvalitet reformi. Za Srbiju je dovoljno to što gotovo dve godine nema nikakav dijalog s Prištinom, pa da evrointegracije budu blokirane. Naprosto, Poglavlje 35 je kontrolno i u svakom trenutku proces može biti zaustavljen zbog neispunjenja obaveza iz ovog poglavlja. S druge strane, usklađivanje propisa s onim EU ide sve sporije. Od početka 2018. godine, zaključno s trećim tromesečjem prošle godine, ispunjeno je svega 49 posto planiranog usklađivanja. Dačić je od Di Maioa zatražio odgovor na pitanje želi li Evropa Srbiju/EPA Nacionalni program Vlada Srbije je u martu 2018. usvojila treći Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, takozvani NPAA. U ovom dokumentu navedeno je pojedinačno koji će pravni akti biti usvojeni i u kom će periodu to biti do kraja 2021. Zanimljivo je da je usklađenost od 2008. do 2012. godine bila čak 88 posto pa bi se moglo zaključiti da trenutnoj Vladi evrointegracije nisu prioritet. U pitanju je izvršna vlast koja u parlamentu ima apsolutnu većinu i gotovo da nema opoziciju. Pa, ipak, evrointegracije će, bar deklarativno, uvek biti na vrhu državne agende svih srpskih zvaničnika iako će redovno dobijati packe ne samo zbog Kosova već i zbog odnosa s Rusijom, odnosa prema medijima i slobodnom i nezavisnom sudstvu. ​Retorika poput Dačićeve je najčešće objašnjenje koje građani dobiju kad se povede pitanje evrointegracija. Obavezan je evergreen o ucenama i pritiscima Zapada zbog Kosova dok građani gube nadu da bi Srbija zaista mogla postati članica u dogledno vreme. Poslednje istraživanje Ministarstva za evropske integracije pokazuje da nešto više od polovine stanovništva u Srbiji snažno podržava ulazak u EU, dok istraživanje agencije Faktor plus pokazuje drugačije. “Mi smo radili istraživanje za unazad nekoliko godina, u prvom planu nam je bio trend. Više smo gledali kako se uopšteno kretalo raspoloženje prema EU građana Srbije. Čak iako nije bilo egzaktnih podataka iz tog doba, činjenica je da je taj evroentuzijazam bio najveći od 2000. do 2005, pa je lagano krenuo da pada”, objasnio je direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić analizirajući različite rezultate dva istraživanja. U međuvremenu, Srbiji je predstavljena nova metodologija proširenja EU koja je za većinu građana ostala prilična enigma baš kao što i sam proces polako prerasta u mit-legendu bliskiju fikciji namesto realnosti. Ukratko, nova metodologija stavlja još veći fokus na osnovne reforme – demokratiju i vladavinu prava. “Dosadašnji pristup je često omogućavao našim vlastima da za nenapredak okrivljuju države članice – što je bio slučaj samo izuzetno, na primer u oktobru 2019. Predloženi način izveštavanja i praćenja napretka, kao i ocene političke posvećenosti procesu integracije u EU, koje Komisija sada najavljuje, obećavaju da jasnije pokažu ima li u državama kandidatima prave političke volje za reforme ili ne”, rekla je nedavno za ovdašnje medije Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike. Lazarević: Ima li volje za reforme? Jasnije ocjenjivanje Među predloženim reformama zaista se nalazi “jasnije ocenjivanje javne političke privrženosti strateškim ciljevima EU integracija u godišnjim izveštajima Evropske komisije”, oblasti koju bi bilo zanimljivo “podrobnije” proučiti u Srbiji. Osim toga, niz predloga posvećen garantovanju da u EU neće ući zemlja koja nema političke slobode, nezavisne institucije, medije i pravosuđe i uspešno se bori protiv korupcije, signal su da barem u delu Unije postoji nezadovoljstvo kako su ova pitanja do sada tretirana u zemljama kandidatima. Srbija je u dosadašnjem procesu od ukupno 35 poglavlja, otvorila 18. Od početka godine, nijedno.

Related news

Latest News
Hashtags:   

Eurointegracije

 | 

infuziji

 | 

Srbiju

 | 

evropskom

 | 
Most Popular (6 hours)

Most Popular (24 hours)

Most Popular (a week)

Sources